O ARHITEKTURI

Arhitektura, svojom definicijom umetničkog graditeljstva, govori o strogim zahtevima koji se postavljaju pred arhitektu. Funkcija, konstrukcija i estetika su uvek bili suštinski aspekti ove struke; njihovim stapanjem u jedinstvenu celinu dobija se pravo rešenje.

Stvoreni red u vidu jasno čitljivog prostornog sistema predstavlja moj ideal u kreiranom prostoru. Osovine, polja i centri prostora koji se artikulišu kroz postavljanje trasa komunikacija, radnih površina i mesta susreta, determinišu funkcionalnost objekta. Jasni pravci kretanja i dobro organizovana funkcija čine da se u nekom prostoru dobro snalazimo, a samim tim ga dobro percipiramo i prihvatimo.

Posle analize projektnog problema, vizuelna tema se nameće na samom početku procesa projektovanja i ona je ta koja će dati pečat celom objektu. Ona se prožima sa tretiranjem prostorne organizacije sistemom centara, osovina i polja; upravo opredeljenje za primenu određenog prostornog koncepta direktno utiče na dalji razvoj projekta u smislu kompozicije i forme koja će proizaći iz toga.

Imanentna osobina arhitekture je njeno psihološko dejstvo. Za specifična osećanja koje stvara izgrađeni prostor forma ima presudan značaj.

Istraživanje pojavnih fenomena arhitektonske forme je moje suštinsko interesovanje. Njeno artikulisanje kroz klasični jezik arhitekture, građenog hiljadama godina, ili kroz modernističko oslobađanje od kanona sa osvajanjem novih ličnih izražajnih poetika, kao i prelazni stadijumi između ta dva antipoda, polja su mog istraživanja. Rezultati se manifestuju kroz projekte, izvedene objekte, enterijere i pisani rad.

Posmatrajući oblike, mom afinitetu pogoduju čvrsti, zbijeni, snažni volumeni, njihova zaštitnička dimenzija, više nego otvorene i rasplinute forme. Kontrapunkt uglastih i mekih povijenih oblika, dihotomije punog i praznog, masivnog i transparentnog, koristim kao kontraste ansambla. Ritmizacija elemenata i akcentiranje sklopa su česti u mom projektantskom postupku.

Inspiracije za konstruisanje forme nalazim i u iskustvima klasične i u iskustvima moderne arhitekture. Jedan od, meni najintrigantnijih, fenomena je upravo tranzitivni oblikovni koncept tzv. modernizovanog akademizma, karakterističnog za arhitekturu između dva rata. Ovakav spoj po sebi nosi monumentalnost i nenametljivu eleganciju. U vizuelnom smislu afirmiše najbolje osobine klasičnog (red, laku čitljivost, jasno označeni ulaz, dejstvo sklopa na više planova - total, srednji i „zum“), ali i modernog (pragmatizam forme, odbacivanje zbrkane dekoracije koja guši čitanje osnovnog sklopa, kao i uvođenje apstraktnih površina).

Moderno, koje u sebi nosi nasleđe klasičnog, njegov eho ili fon, jedna je od premisa koja se uvek utka u projekte koje radim. Red, kristalno čista komunikacija i lako čitljiva forma su ideali kojima uvek težim u svojim radovima.

Smatram da su to preduslovi za stvaranje humanog prostora, izgrađenog okruženja koje će komunicirati sa svojim korisnicima, jer arhitektura je, pored svoje uzvišenosti, i primenjena umetnost; tek kada se ispuni kao takva, u jedinstvu utilitarnog i estetskog, praktičnog i simboličkog, socijalnog, kulturnog i tehničkog - u tom jedinstvu postiže u potpunosti svoj smisao postojanja.

Linkovi:

K.F. Schinkel
http://en.wikipedia.org/wiki/Karl_Friedrich_Schinkel

Art Deco
http://www.adsw.org/resource/websites.html \

Shultz
http://www.archinform.net/arch/3907.htm?ID=3843152ca80a4e5c6432debf42cd0c87 http://www.dictionaryofarthistorians.org/norbergschulzc.htm

G. Terragni
http://en.wikipedia.org/wiki/Giuseppe_Terragni

 

 

strana 1